О књизи: 2011 / На једном од филмских фестивала, познати писац је био приморан да призна да најбољи сценарио, авај, није написао он. Слика, названа цитатом из песме његовог вољеног Висотског, изазвала је симпатије Алексеја Ранцева и пре гледања. Филм „Не верујем судбини“ показао се као парабола о томе како сваки покушај обмане судбине води не спасењу, већ патњи, јер је велики смисао људског постојања унапред одређен одозго. И Алексеј је био спреман да се сложи са овом мишљу да се његова бивша љубавница Олга Павлова изненада није појавила на сцени да добије награду у номинацији „Најбољи сценарио“. Оленка, ливада маслачак, усијана страст... „Што си је пустио да оде?! Морао сам да променим нашу судбину! - такве мисли су мучиле Алексејево срце, које је дуго припадало другој жени.